Прича о Бранковићима оживела на Купинику

Повратак

Прича о Бранковићима оживела на Купинику

У јединственом амбијенту средњовековне тврђаве Купиник у Купинову, у суботу, 12. септембра, одржано је прво од три планирана предавања „Знаменити јунаци Купиника“ - пројекат посвећен истакнутим личностима из породице Бранковић и њиховој улози у политичкој, духовној и културној историји српског народа крајем 15. и почетком 16. века.

Програм је реализован у оквиру 8. фестивала витешке културе и традиције „Дани змајева – Купиник“, а предавање је осмишљено као интерактивни разговор са публиком, чиме је историја Купиника представљена не само кроз чињенице и датуме, већ пре свега кроз животе и судбине људи који су обележили једно од најзначајнијих раздобља овог средњовековног утврђења.

Пројекат „Знаменити јунаци Купиника“ реализује Културни центар „Пећинци“, под покровитељством Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама и Општине Пећинци, у сарадњи са Завичајним музејом Рума и Музејом Срема из Сремске Митровице, а предавању у Купинову присуствовала је и начелница Општинске управе општине Пећинци Драгана Крстић, чиме је пружена додатна институционална подршка програмима усмереним на истраживање, очување и представљање културно-историјског наслеђа пећиначке општине.

Директор Културног центра Слободан Станковић, представио је идеју и развој пројекта „Знаменити јунаци Купиника“. Он је том приликом рекао да нови циклус представља наставак вишегодишњег рада на истраживању и популаризацији личности повезаних са Купиником, након два циклуса програма „Знамените жене Купиника“.

„Желимо да Купиник не буде само место на које долазимо да бисмо видели остатке једне тврђаве, већ простор у којем се историја истражује, тумачи и преноси новим генерацијама. Након два циклуса ‘Знаменитих жена Купиника’, било је природно да причу наставимо представљањем мушкараца из породице Бранковић који су обележили историју овог простора. Посебно нам је важно да млади препознају Купиник као део сопственог културног идентитета и као наслеђе за чије очување и они једног дана треба да преузму одговорност“ - рекао је Станковић.

О Стефану Бранковићу говорила је проф. др Снежана Божанић, представљајући његов живот у контексту драматичних политичких прилика 15. века, његов положај у породици Бранковић, краткотрајну владавину, прогонство, као и породично и духовно наслеђе које је оставио потомцима.

„Живот Стефана Бранковића сведочи о једном од најтежих периода српске средњовековне историје, обележеном великим политичким ломовима и личним трагедијама. И поред губитка вида, власти и домовине, његова историјска улога није окончана, јер се преко његове породице наставља династичка линија Бранковића у Срему. Управо зато његову личност треба посматрати и као важну спону између српске средњовековне државности и касније историје Бранковића на овим просторима“ - поручила је Божанић.

Проф. др Светлана Томин представила је животни пут Ђорђа Бранковића, који је световну улогу српског деспота заменио монашким животом као Максим, указујући на прожимање политичке, дипломатске, духовне и културне улоге ове значајне личности.

„Ђорђе Бранковић, односно потоњи Максим, изузетна је личност управо зато што у његовом животу препознајемо прелазак из световне у духовну сферу, али не и одустајање од одговорности према свом народу. Његовим замонашењем није престало његово деловање, већ је оно добило другачији облик кроз црквену, дипломатску и културну мисију. Због тога се Ђорђе и Максим не могу разумети као две одвојене личности, већ као два лица једног сложеног историјског пута“ - казала је Томин.

О Јовану Бранковићу, последњем деспоту из мушке лозе Бранковића, говорио је археолог Перица Одобашић, са посебним освртом на његову повезаност са Купиником и на значај археолошких истраживања за разумевање живота средњовековног утврђења и његових становника.

„Купиник нам омогућава да историјске изворе допунимо материјалним траговима живота људи који су овде боравили, а време Јована Бранковића представља једно од најзначајнијих раздобља за разумевање овог локалитета. Археологија нам открива оно што писани извори често не могу – како је простор био организован, како се у њему живело и какву је функцију утврђење имало. Зато је важно да Купиник истовремено истражујемо, штитимо и приближавамо јавности, јер свако ново сазнање употпуњује причу о његовом месту у нашој историји“ - нагласио је Одобашић.

Посетиоци су тако имали прилику да сагледају три различите, али међусобно повезане животне судбине — Стефана, Ђорђа и Јована Бранковића — и време у којем је, након пада средњовековне српске државе, Срем постао један од простора на којима су настављени српски политички, духовни и културни живот, а посебну вредност програму дао је сам простор његовог одржавања. О Бранковићима се говорило непосредно уз остатке Купиника, утврђења које је у време српских деспота имало значајно место у политичком и друштвеном животу Срема.

Пројекат „Знаменити јунаци Купиника“ је наставак циклуса „Знамените жене Купиника“, кроз који су током 2024. и 2025. године истраживане и представљане жене које су оставиле значајан траг у историји овог простора, међу којима су Барбара Франкопан, Ангелина Бранковић и Јелена Јакшић.

Циљ новог циклуса је да се кроз сарадњу са историчарима, археолозима и другим стручњацима настави истраживање и савременој публици приближи богато културно-историјско наслеђе Купиника, али и да се, посебно код младих, подстакну интересовање за локалну историју, критичко промишљање прошлости и свест о значају очувања културног наслеђа.

Одржавањем програма управо на средњовековној тврђави направљена је непосредна веза између историјских личности, места на којем су оставиле свој траг и савремене публике, са намером да Купиник не остане само археолошки локалитет, већ да све више постаје простор сусрета, истраживања, образовања и живог сећања на људе и догађаје који су обликовали историју Срема и Србије.